12:00časova

Citat dana 14. 02. 2018.

Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je ruski pisac i jedan od najvećih pisaca svih vremena. Rođen 11. novembra, odnosno 30. oktobra po starom kalendaru, 1821. godine u Moskvi, drugi od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski, koji su bili potomci beloruskih imigranata, preminuo 9. februara, odnosno 28. januara po starom kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu. 

Završio je vojnu školu.

Ubrzo nakon objavljivanja pripovetke „Bele noći” 23. aprila 1849. godine, Dostojevski je uhapšen i proveo je osam meseci u pritvoru u Petropavlovskoj tvrđavi. Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Presuda je glasila: „Inženjerski poručnik F. M. Dostojevski, star 28 godina, zbog učešća u zločinačkim planovima i pokušaja širenja brošura i proklamacija štampanih u tajnoj štampariji — osuđuje se na smrt streljanjem“. Smrtana kazna je 19. novembra preinačena na zaključak vojnog suda na osam godina teškog rada. Tokom ovog perioda povećao se broj epileptičnih napada za koje je imao genetsku predispoziciju. Godine 1854. je pušten iz zatvora da bi služio u Sibirskom regimentu. Dostojevski je proveo narednih pet godina kao poručnik u sedmom bataljonu, koji je bio stacioniran u tvrđavi u Semipalatinsku, u današnjem Kazahstanu.

Ovaj period se smatra za prekretnicu u njegovom životu. Dostojevski je napustio ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima. Postao je ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U to vreme je upoznao i Marju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio. 

On je jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu, on je bio svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma.

Neka njegova dela: Bedni ljudi (1846.), Dvojnik (1846.), Netočka Nezvanova (1849.), Selo Stepančikovo (1859.), Poniženi i uvređeni (1861.),  Zapisi iz mrtvog doma (1861.), Zapisi iz podzemlja (1864.), Zločin i kazna (1866.), Kockar (1866.), Idiot (1868.), Zli dusi (1871.—1872.), Mladić (1875), Braća Karamazovi (1879.—1880.)…

(preuzeto sa: wikipedia)

Autor članka: M.T.

Šta Vi MISLITE o ovome?

Polja označena * su obavezna i morate ih popuniti.