16:22časova

Padaju li pečeni pilići sa neba?

Jednoga dana pre sedam dana srelo se sedam gotovana… Nažalost, u stvarnosti nije kao u pesmi. Niti je gotovana bilo sedam niti je bilo samo nekog neodređenog dana, ali jesu prezirali rad i prezirali trud, naravno i mislili da radi samo onaj ko je lud. Da li je ovo postala svakodnevna slika našeg društva? Da li stvarno mladi danas u većini imaju ovakav stav prema radu? Da li smo svi postali gotovani današnjice?

U našem društvu vlada stav o teškim vremenima, mi smo zajednica tek u fazi u kojoj sve kockice treba da se sklope (ili se nažalost samo još više rasklapaju), zajednica koja radi na svojoj stabilnosti i razvoju svoje budućnosti. Ako smo mi zajednica sklapanja a ne rasklapanja kockica, zašto mladi koriste izgovor za svoje gotovanstvo težinu vremena u kome žive, nije li na mladima da budu stub društva i oslonac u razvoju. Mi, mladi, smo ti koji treba da pokreću promene ka boljoj budućnosti i borimo se za novu šansu svakog dana, kako za svakog ponaosob tako za šansu društva u celini, šansu koja će našoj generaciji izgraditi sigurnu starost, a našim potomcima mladost punu šansi.

Zašto onda sedimo u kutku sa flašicom mleka u rukama i čekamo da neko drugi bije naše bitke? Ni Rim nije izgrađen za jedan dan, niti će naša gradnja kraće trajati, ali naši životi i životi narednih generacija vredni su makar šanse da će se ta gradnja uspešno privesti kraju. Zar smo (p)ostali ljudi kome je život od danas do sutra? Društvo koje je knjige zamenilo žutim, crvenim ili bilo već kakve boje listovima, društvo koje umesto filmova gleda određene programe ne tako vrednosnog ali popularnog sadržaja.

Šta ćemo ostaviti u nasledstvo na nama je, pečenih pilića možda neće uvek biti, ali ovca za šišanje hoće.

Autor članka: M.T.

Šta Vi MISLITE o ovome?

Polja označena * su obavezna i morate ih popuniti.