13:46časova

Istorija Pančevačkog mosta

Моst krаlја Pеtrа II Kаrаđоrđеvićа је оtvоrеn nа dаn prоslаvе ulаskа srpskе vојskе u Pаnčеvо.

Zapravo, priča počinje 1933. godine, kada je prva verzija ovog mosta počela da se gradi, i koja je završena dve godine kasnije te otvorena 27. oktobra, lično od strane regenta kneza Pavla Karađorđevića. Tada je poneo naziv Most Kralja Petra II, po maloletnom monarhu. Tu, prvobitnu verziju, gradila su nemačka preduzeća: stubove je gradio berlinski “Siemens-Baunion” dok je ostalo izrađeno od strane “Deutsch-Luxemburgische Bergwerks” i “Hütten-AG” iz Dortmunda.
To je bilo deo ratnih reparacija koje je Nemačka morala posle Prvog svetskog rata da isplati Kraljevini Jugoslaviji.Моst је svеčаnо pustiо u sаоbrаćај knеz nаmеsnik Pаvlе Kаrаđоrđеvić, а bili su prisutni i člаnоvi vlаdе: Мilаn Stојаdinоvić, Аntun Kоrоšеc, Pеtаr Živkоvić i Šеfkiја Bеhmеn, zаtim pаtriјаrh Vаrnаvа, prеdsеdnik Bеоgrаdskе оpštinе Vlаdа Ilić i mnоgi drugi.

Čak tri puta je menjao svoj naziv a nekoliko puta bio i rušen. Prvobitno je trebao da bude samo železnički most sa dva koloseka i konzolom za drumski saobraćaj. Prvi voz od Beograda ka Pančevu prošao je 10. novembra 1935. godine. Otvorena je i nova tramvajska pruga Spomenik – Most Kralja Petra II – Novo groblje.

Tokom Drugog svetskog rata most je srušila jugoslovenska vojska, u noći između 10. i 11. aprila 1941, sa namerom da uspori napredovanje nacista. pokazalo se bespotrebno, jer time ništa nismo postigli budući da je Vermaht zauzeo Beograd sa pet ljudi na jednom čamcu: doslovno), ali su ga Nemci potom obnovili jer im je bio od vitalne važnosti.Nemci su ga obnovili, ali je opet oštećen 1944. u toku oslobađanja Beograda. Saveznici su ga 1944. godine oštetili bombardovanjem 16. Aprila i 3. septembra, ali ga nisu uništili; to su uradili Nemci čim su završili povlačenje oktobra te godine. Rekonstrukcija je počela odmah 1945, ali je Staljin želeo da se uzvodno gradi privremeni pontonski most umesto da se krene u skupu obnovu srušenog sa sve železničkom infrastrukturom. Tito ga je ubedio u suprotno; pedesetak sovjetskih inženjera na čelu sa general-pukovnikom Vladimirom Aleksandrovičem Golovkovim je radilo na izgradnji. Most je obnovljen 1946, a prvi voz preko njega je prešao 7. novembra iste godine dok je drumski deo pušten u saobraćaj za Dan republike, 29. novembar. Nazvan je Most Crvene armije, ali je za Beograđane on uvek bio – Pančevački. Tito ga je prvobitno nazvao Most Crvene armije, no, to se ime nikada nije ukorenilo u narodu; zapravo, nije ni moglo, pošto je 1948. došlo do razlaza Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i njihovom Crvenom armijom.Poslednja velika obnova urađena je 1965. godine. Pančevački most je jedini most na Dunavu u Srbiji koji nije srušen u toku NATO agresije 1999. godine.

Cela dužina mosta s betonskim vijaduktom i inundacionim mostom iznosi 1.526 metara a glavna konstrukcija je duga 1.134 metara.

Zanimljivo:

Između dva svetska rata, odnosno u drugoj polovini tridesetih godina prošlog veka, odmah po izgradnji i puštanju u promet Pančevačkog mosta, meštani Krnjače, Borče, pa i Karaburme i Višnjice, upražnjavali su venčanja na novom mostu. Most Kralja Petra II, kako je tada bio njegov zvaničan naziv, predstavljao je simbol velikog građevinskog dostignuća i svekolikog napretka i razvoja. S toga su mladenci i hteli da baš na ovom mestu ozvaniče početak svog zajedničkog života.

Uživajte u slikama koje smo obezbedili za Vas.

Autor članka: I.P.

Šta Vi MISLITE o ovome?

Polja označena * su obavezna i morate ih popuniti.